У хрисовуљи - повељи византијског цара Василија II издатој 1019. године први пут се помиње Призренска епархија, која ће у наступајућим бурним временима одиграти веома важну улогу за историју Српске православне цркве и српског народа уопште.
У хрисовуљи - повељи
византијског цара Василија II издатој 1019.
године први пут се помиње Призренска
епархија, која ће у наступајућим бурним временима одиграти веома важну улогу за
историју Српске православне цркве и српског народа уопште.
У вековном седишту епископије,
царском граду Призрену, 15. и 16. децембра 2018. године на величанствен начин
је обележен овај велики јубилеј, хиљадугодишњица
првог писаног помена Призренске епархије.
Древна призренска светиња,
Црква Богородице Љевишке, отворила је двери за вечерње богослужење коме је
началствовао архимандрит Михаило, игуман манастира Св. Архангели, у присуству
Митрополита црногорско-приморског Амфилохија и преосвећене господе епископа: Рашко-призренског Теодосија, Милешевског Атанасија,
Брегалничког Марка и умировљеног епископа Захумско-херцеговачког Атанасија, уз
бројно монаштво, свештенство и верни народ. Управу за сарадњу са црквама и
верским заједницама представљао је г-дин Бранко Борић.
У препуној свечаној сали
Призренске богословије исте вечери је умировљени епископ г-дин Атанасије Јефтић,
по обраћању домаћина владике Теодосија и уз пригодан програм, одржао предавање ‘1000 година Епархије призренске’ .
Прослава јубилеја крунисана
је сутрадан, у недељу 16. децембра, литургијским празновањем у Саборном храму
Св. великомученика Георгија, које је предводио Високопреосвећени архиепископ
цетињски Митрополит црногорско-приморски и Егзарх пећкога трона г-дин Амфилохије, уз
саслуживање Преосвећене господе епископа, великог броја свештенослужитеља
из разних епархија СПЦ и уз појање
професора и ученика Призренске богословије. Присутном народу, пристиглом из свих
наших крајева, у току литургије су се
надахнутим беседама обратили Митрополит Амфилохије и епископи Теодосије,
Атанасије и Марко.
У трпезарији Богословије је
након свете литургије за све присутне, трудом призренских професора и ђака,
припремљена трпеза љубави, током које су богослови извели кратак музички
програм, сачињен од изворних и родољубивих песама. Домаћину и свечаном скупу се пригодном
здравицом обратио и г-дин Бранко Борић, преносећи поздраве Управе за сарадњу са црквама и верским
заједницама и честитајући велики јубилеј крстоносној епархији која је кроз
протекле вековe до дана данашњег српском народу стожер верског и националног
идентитета.
Током тог свечаног празничног
дана, са благословом владике Теодосија, делу гостију домаћин је био игуман архимандрит
Михаило у манастиру Св. Архангели код Призрена.
