Поводом обележавања 100. годишњице од завршетка Првог светског рата и свог установљења у Србији, као и посете Бечког кардинала Његове еминенције господина Кристофа Шенборна (Christoph Schenborn) Београду, Београдска надбискупија Римокатоличке цркве (РКЦ) организовала је Међународну конференцију „Идентитет Европе―Мир, помирење и праведност у Европи“ у Народној банци Србије, у петак 9. новембра 2018. године.
Поводом обележавања 100.
годишњице од завршетка Првог светског рата и свог установљења у
Србији, као и посете Бечког кардинала Његове еминенције господина Кристофа
Шенборна (Christoph Schenborn) Београду, Београдска надбискупија Римокатоличке цркве (РКЦ)
организовала је Међународну конференцију „Идентитет Европе―Мир, помирење и праведност у Европи“ у Народној банци Србије, у петак 9.
новембра 2018. године. Она је имала за циљ да читавој јавности упути поруку „за наредних сто година мира“, поруку „љубави,
разумевања и вере у бољу будућност“, коју би сачинили њени учесници, припадници
свих хришћанских заједница из Европе и из њеног Југоисточног дела. Организатори
сматрају да последица једино заједничког сведочења, наступа и напора свих
верника, али и оних који то нису, може бити „благостање
и јединство Европе и целог света“. Будући да је Београд престоница која је сразмерно броју
становника највише страдала у Првом светском рату, символички су одредили да у
њему и буде одржана конференција.
Поздравну реч присутнима упутили су Надбискуп београдски монсињор Станислав Хочевар и амбасадор Делегације
Европске уније (ЕУ) у Србији господин Сем Фабрици, указујући присутнима на
хришћанске и заједничке корене Европске заједнице, данашње ЕУ. У надахнутој
Уводној речи проф. др Дарко Танасковић, доајен Српског дипломатског кора,
запитао је себе и учеснике „да ли нам је мир заиста на дохват руке“ будући да се већ деценијама у разним деловима света воде на десетине
мањих и већих ратова? Конференцију је доживео као „јединствено
окупљање и прилику“
да се „укаже на путеве којима би ваљало
одлучно, одважно и заједно кренути зарад претварања сетних и горких успомена у
конкретну и изгледну миротворну акцију“. У том смислу остварења
циља нема без „изградње мира у главама људи“, преко „моралне и интелектуалне солидарности човечанства“, при чему „Београд и Беч имају шта да поруче Европи и свету“, посебно по питању „уобличавања заједничког, надпартикуларног европског
идентитета“. У оквиру Конференције одржано је три (3) Панел дискусије.
Модератор
првог панела под називом „Слобода је одговорност” био је проф. др
Дејан Милетић
из Београда, а његови учесници и излагачи Словеначки бискуп РКЦ проф. др монсињор Антон Стрес, Његова Екселенција господин др Елдар Хасанов, амбасадор Републике Азербејџана у Србији, проф. др Никола Самарџић са Философског факултета
у Београду, и проф. др Марко Трајковић са Правног факултета у
Нишу. У оквиру панела расветљени су садржаји појмова „слободе“ и
„одговорности“ и њихов узрочно‒последични однос, из теолошке, философске,
правне и политиколошке перспективе.
Модератор другог панела са насловом “Теза,
антитеза и синтеза” био је научни сарадник др Марко Николић,
помоћник директора Управе за сарадњу са црквама и
верским заједницама
Министарства правде Републике Србије, а његови учесници
и излагачи господин Милош Вулић, теолог и политиколог са Папског
Универзитета „Грегориана“ у Риму, проф. др Владимир Дугалић, декан Католичког
богословског факултета у Ђакову, др Петар Петковић, помоћник директора
Канцеларије за КиМ Владе Србије, и доц. др Миро Ковач, историчар и званичник из Републике
Хрватске. Полазећи од тезе модератора др Николића да
„читав пројекат ЕУ заправо
почива на симбиози секулалризованих сурогата хришћанских и других
религијских вредности и начела“ (попут људских права, слободе, демократије, владавине права и правне
државе), због чега
је логично претпоставити да „гориво за њен развој у условима очигледне кризе
европског идентитета могу представљати
вредносно критички, вредносно интегративни, миротворачки,
социјално-безбедносни, колективни и индивидуално психолошки потенцијали њених
религијских заједница, пре свих хришћанске Цркве“, учесници панела су у оквиру понуђеног
методолошког оквира теза‒антитеза‒синтеза расправљали о феноменима мира и благостања, сукоба и разлика, европске политике и њених изазова, екуменизма, и
егзистенцијалне потребе и могућностима за прецизније дефинисање појмова
европског идентитета и европских вредности.
Трећи панел са насловом „Исток Западу, Запад Истоку―Балкан је увек био Европа за Европу” модерирао је проф. др Раде Кисић са Православног богословског факултета у Београду, а његови учесници и
излагачи били су др Диего Белтрути ди Сан Биађо из Италије, проф. др Драган Симеуновић са Факултета политичких наука у Београду и проф. др Милош Димитријевић. И модератор и панелисти подсетили су
присутне на различита тумачења садржајаи значења појма „Балкан“ кроз историју,
истичући да је он био и остао органска спона и међа Истока и Запада, са
огромним и интердисциплинарним потенцијалима за изградњу мира у читавој Европи
и свету, али истовремено и за
злоупотребу и њихову инструментализацију у циљу остварења интереса великих
сила. Заједно са проф. Симеуновићем предавачи су се
сложили да да
израз „Југоисточна Европа“
веродостојније, праведније и прецизније одражава суштину онога што дана
називамо „Балканом“ или „Западним Балканом“.
Завршном
речју амбасадор проф.
др Танасковић
истакао је да „поуздани
заједнички етички кодекс“
савременим Европљанима, верујућим и
неверујућим, „може понудити излаз из садашње кризе система вредности“, при
чему је од егзистенцијалног значаја уважити чињеницу да његов
„природни морални закон лежи
у самим темељима хришћанства“. Управо
због тога хришћани и њихове цркве имају
„посебну, али никако искључиву одговорност за будућност европског и светског мира насушно
потребног свима“. На
то их позива „Христова жртва и вечни окрепљујући завет за живот целог света“. На самом крају Београдски надбискуп Хочевар захвалио се свим присутнима на труду и
доприносу, истичући да је дошло време да се „Европа врати свом извору и да сви
њени становници почну да живе као једна породица“.
