На редовном заседању Светог архијерејског Сабора Српске православне цркве (СПЦ) у мају 2017. године, Високопреподобни архимандрит Никодим (Косовић), игуман манастира Крка, изабран је за новог Епископа далматинског СПЦ.
На редовном заседању Светог архијерејског Сабора Српске
православне цркве (СПЦ) у мају 2017. године, Високопреподобни архимандрит
Никодим (Косовић), игуман манастира Крка, изабран је за новог Епископа
далматинског СПЦ. Свечаним чином његовог наречења началствовао је Његова
Светост Патријарх српски господин Иринеј у поменутој далматинској православној
светињи у суботу 30. септембра 2017. године, у присуству господе митрополита СПЦ,
црногорско-приморског Амфилохија и загребачко-љубљанског Порфирија, као и господе
епископа, бачког Иринеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована, браничевског Игнатија,
зворничко-тузланског Фотија, горњокарловачког Герасима, крушевачког Давида,
славонско-пакрачког Јована, бихаћко-петровачког Сергија, брегалничког Марка и
стобијског Давида. Пред Патријархом, архијерејима и присутним народом архимандрит
Никодим изјавио је да се повинује вољи Сабора своје СПЦ и као послушање
прихвата избор за њеног новог Епископа далматинског, након чега је предводио Вечерњу
службу. У својству изасланика председника Републике Србије господина Александра
Вучића, као и директора Владине Управе за односе с црквама и верским
заједницама др Милете Радојевића, присуствовао јој је др Марко Николић, в.д.
помоћника директора поменуте Управе. На служби су били и секретар Министарства
културе и информисања Републике Србије господин Игор Јовичић, као и народни
посланик Скупштине Србије и председник Савеза Срба у региону господин Миодраг
Линта.
На дан Светог
Евменија гортинског
и Свете мученице Ариадне
у недељу 1. октобра 2017. године, новонаречени
Епископ далматински
господин Никодим пред присутним архијерејима СПЦ изложио је своје
исповедање православне вере у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у
Шибенику, након
чега је Патријарх српски господин
Иринеј отпочео
служење Свете архијерејске Литургије. Саслуживали су му господа митрополити,
црногорско-приморски
Амфилохије
и загребачко-љубљански
Порфирије, као и господа епископи, бачки Иринеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игантије,
зворничко-тузлански
Фотије,
милешевски
Атанасије,
горњокарловачки
Герасим, крушевачки
Давид, славонско-пакрачки
Јован, бихаћко-петровачки
Сергије,
брегалнички
Марко
и стобијски
Давид. У молитвеној
служби учествовао је велики број свештеника и ђакона из многих епархија СПЦ, уз
појање
хора
пријатеља манастира Крке.
Централној Литургијској прослави присуствовали су
изасланик
председника Србије и директора Управе за вере из Београда др Марко Николић, министар
одбране Републике Србије господин
Александар Вулин,
секретар Министарства културе и
информисања Републике Србије господин Игор Јовичић, амбасадор Републике Србије
у Републици Хрватској госпођа
Мира Николић, саветник Министра културе Републике Хрватске господин
Миљенко Домијан, господа
представници Римокатоличке цркве (РКЦ) из Хрватске, митрополит и
надбискуп сплитски Марин Баришић, бискуп
шибенски Томислав Рогић, задарски жупан Божидар Лонгин, жупан шибенско-книнске
жупаније Горан Паук, градоначелник Шибеника господин
Жељко Бурић, градоначелник Книна господин
Марко Јелић, народни посланик из Србије господин Миодраг Линта, представници
других жупанија и општина са подручја Епархије далматинске СПЦ,
јавног и културног живота Хрватске и Србије, као и велики број верника из Далмације,
Републике Српске и Србије. На крају Литургије Патријарх Иринеј увео је
епископа
Никодима у трон Епископа
далматинских СПЦ,
предајући му жезал
као символ архипастирске власти и управљања повереним му Христовим
стадом. У надахнутој беседи испуњеној очинском љубављу и чежњом
за истином, Патријарх је истакао да нови
владика
долази
у древну
и славну епархију којом
су столовали велики претходници, много пострадалу у непосредној прошлости, у
којој „данас живи само остатак нашег Српског народа“. Зато му припада веома тежак задатак да
„прикупи
раштркано стадо Божје
и настави обнову духовног и
хришћанског живота“, и потом „заједно са свима зида заједничку
будућност“.
Пожелео је владики
Никодиму да му „Господ да снаге и
мудрости да љубављу управља епархијом“, јер је она „најмоћнија
сила која управља светом“.
У тој служби
првенствено „Господ треба да му буде
путовођа“, уз узоре и
примере славних предходника, а на
„радост
Цркве и свих нас“.
Патријарх је
умолио новог владику да са својим „маленим стадом, у нама блиској
држави са браћом римокатолицима“, делатно заступа „јеванђелске
речи мира и љубави“,
како бисмо као „хришаћни, једни према
другима показали барем
уважавање“.
Господ Исус Христос
тражи од свих нас да љубимо једни друге. С тога, „све
што једни другима чинимо,
чинимо Господу своме“. Патријарх Иринеј обратио се уз захвалност за
присуство и господи из РКЦ, надбискупу сплитском Баришићу и бискупу шибенском
Рогићу, у духу хришћанске љубави искрено истичући, „нека ми опросте браћа
надбискуп и бискуп, ми чекамо Ваш одговор не само десет, већ педесет година, а
Ви углавном ћутите“. У приступној беседи владика Никодим се пре свега захвалио Богу,
Патријарху Иринеју и Сабору СПЦ за указано му поверење и шансу да столује
Епархијом из које потиче и у којој је рођен. Заблагодарио је славним
претходницима и епископима Симеону (Кончаревићу), Стефану (Кнежевићу), Никодиму
(Милашу), прогнанику Иринеју (Ђорђевићу), Стефану (Боци), Николају (Мрђи) и Лонгину
за светињу коју су му предали на чување, као и савременицима Фотију (свом
духовном оцу), митрополиту Порфирију, Иринеју (Буловићу) и братствима Ковиљског
и Крчког манастира за несебичну љубав и подршку у животу. Истакао је да је он „први
епископ СПЦ Далматинац после 106 година“, и столовања епископа Никодима Милаша.
За своју Далмацију рекао је да се у њој сусрећу и прожимају културе Истока и
Запада, да „пружа десницу Италији и левицу Хелади, спајајући их загрљајем Свете
љубави“, као и да су „његови Далматинци, честити и добри људи, горштачке нарави“.
Као програм и циљеве свог служења и рада означио је „пребивање у истини,
проповедање Христа, старање о свакој души и давање живота у откуп за многе“. Закључио
је да ће се „с љубављу односити према својим свештеницима и пастви“, као и да
ће се свесрдно трудити да ради на помирењу и изгрдњи добросуседских односа са
представницима и комшијама из РКЦ, како би „задобио људе за Христа, без обзира
на њихову припадност“.
Након Литургијског сабрања и славља, током
величанствене Трпезе љубави приређене за госте и велики број верника у
хотелском комплексу „Соларис“ покрај Шибеника, владики Никодиму су се с поукама
очинске и братске љубави обратили Патријарх Иринеј и епископи Фотије и Иринеј
(Буловић). Изасланик председника Србије и директора Владине Управе за вере др
Николић, уручио му је пригодне поклоне, преносећи владики поздраве и господина
Селаковића, генералног секретара председника Србије, и госпођице Кубуровић, ресорне
министарке правде као и др Милете Радојевића, директора Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама. Истакао је да у светлу великог празника за Српски народ и
Православну цркву у Далмацији, преноси поруку хришћанске љубави, праштања и
помирења, као и искрене жеље за успостављањем праведног и трајног мира у
односима два народа и две државе, који деле заједничке изворно‒хришћанске
вредности, идентитет и културу. Пожелео је владики Никодиму да га у животу и
раду увек укрепљује и надахњује изворно‒хришћанска Истина, о којој је писао чувени
епископ СПЦ у Далмацији Никодим (Милаш), она која је „важила свагда, свуда и за
све“. Др Николић нагласио је да је Република Србија чврсто опредељена да
помогне живот и рад припадника Српског народа у оним подручјима где се суоачава
са егзистенцијалним питањима и проблемима. То се посебно односи и на Епархије
СПЦ у Републици Хрватској, за које су надлежне институције у Србији уверене и
знају да представљају исконско, дубоко и непоколебљиво упориште за афирмацију
не само толеранције и пасивне коегзистенције православних и римокатоличких
верника, Срба и Хрвата, већ и снажно упориште за квалитативно унапређење
њихових међусобних односа без којих није замислива ни „вертикална ни
хоризонтална интеграција“ припадника два народа и државе у 21. веку.
