У контексту председавања Европском унијом (ЕУ) у првој половини 2019. године, Државни секретаријат за верске послове (State Secretariat for Religious Affairs) Републике Румуније организовао је Међународну конференцију „Позитивне стране верске слободе: Ангажовање Влада у односима са верским организацијама“ у Букурешту, у седишту Патријаршије Румунске православне цркве (РПЦ), од 6-7. јуна 2019. године.

У контексту председавања Европском унијом (ЕУ) у првој половини  2019. године, Државни секретаријат за верске послове (State Secretariat for Religious Affairs) Републике Румуније организовао је Међународну конференцију „Позитивне стране верске слободе: Ангажовање Влада у односима са верским организацијама“ у Букурешту, у седишту Патријаршије Румунске православне цркве (РПЦ), од 6-7. јуна 2019. године. У четвртак 6. јуна конференцију су свечано отворили председница Владе Румуније госпођа Виорика Данцила (Viorica Dancila), Његова Светост Патријарх РПЦ господин Данило (Daniel),  председник Дома посланика Румунског парламента господин Марсел Циолаку (Marcel Ciolacu), саветник Председничке администрације Румуније задужен за културна и верска питања господин Сергју Нистор (Sergiu Nistor), државна секретарка у Министарству спољних послова Румуније госпођа Моника Георгита (Monica Gheorghita), и државни секретар за верске послове Румуније господин Виктор Опаски (Victor Opaschi). На њој је учествовало преко 20 излагача, државних званичника и руководилаца органа задужених за верска питања и послове из Сједињених америчких држава (САД), Европске уније (ЕУ) и Међународних организација, представника верских заједница из Румуније, као и стручно‒академске јавности. На позив државног секретара Опаскија на њој је излагао и изасланик и помоћник директора Управе за вере Министарства правде Србије др Марко Николић.

Председница Владе Румуније Данцила истакла је да њена земља у оквиру председавања ЕУ у потпуности подржава и афирмише принцип „кохезије као заједничке европске вредности“, који полази од „европских извора и борбе против дискриминације, антисемитизма, нетолеранције и говора мржње“, поштујући „плурализам и једнакост свих“. У том контексту „Румунска нација има Европски дух“, а „румунски модел односа државе и верских заједница репрезентативан је и за саму ЕУ“. То потврђује и подршка коју се недавно током својих посета Румунији пружили и Цариградски патријарх Вартоломеј и Папа Франциско (краје маја 2019.). Патријарх румунски Данило истакао је да је Румунија „неутрална демократска држава са којом њене аутентичне верске заједнице сарађују у славу Бога Оца“, при чему „Црква гледа прво у Бога али је и забринута за гладне и напуштене“. Указао је на постојање „посебне социјалне одговорности Цркве без идеологије“, која „након слома комунизма заједно са државом служи истом грађанину на добро Заједнице“. Однос два субјекта је тако током претходне 3 деценије „већ дао резултате и напредак“. Патријарх Данило је нагласио и да је Румунска црква органски учествовала и у доношењу новог Закона о црквама и верским заједницама у Румунији током 2005., који је усвојен 2007. године након уласка земље у ЕУ. Она паралелно промовише и подржава и процес „међуверске сарадње“ у земљи, водећи рачуна о поштовању принципа „аутономије верских заједница чији допринос напретку друштва и држава препознаје“. За постојећи румунски модел односа државе и верских заједница рекао је да је „посебно инспирисан немачким примером“, и да „неутралну државу и аутономне верске заједнице“ увезује „социјално партнерство“. У Румунији су током последње деценије Цркви „подигнути нови објекти, враћа јој се имовина и успостављено је верско образовање“. Сергју Нистор, организатор недавне посете Папе Франциска Румунији, истакао је да су све верске заједнице у земљи заједнички ангажоване на промовисању и заштити „вредности ЕУ―грађанских и националних слобода, хуманости, солидарности и друштвене кохезије“.

Након свечаног отварања, уводна предавања одржали су бивши Европски комесар и специјални изасланик Европске комисије (ЕК) за промоцију слободе вероисповедања ван ЕУ господин Јан Фигел (Ian Figel), и старији саветник за верска питања Организације за безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС) др Кишан Маноча (Kishan Manocha). Фигл је истакао да су за ЕУ верске заједнице „значајни субјекти и носиоци процеса демократизације друштва“, нарочито у оквиру постојања њиховог међурелигијског дијалога. Нагласио је да су „верске и друштвене слободе заправо нераскидиво повезане и прожете“, као и да у одсуству „идеалног модела неутрална држава и аутономне верске заједнице јесу суштински важан пример“, будући да „нема остварења верских слобода без сарадње Влада и верских заједница“, као „две стране исте медаље“. Поменутим „избалансираним моделом“ заправо се „промовишу и штите општа људска права“, чији „фундаментални део управо представљају верска права као недељиви чиниоци визије сваког човека“. Фигл је закључио да питања верских слобода и сарадње држава и верских заједница данас јесу „цивилизацијски изазов“ који због универзалне одговорности и последица по читаво човечанство подразумева и укључује и „колективну интелигенцију“. Због тога и све државе морају да се ангажују на стварању и ширењу „заједничког простора вере и људских права“, и у практичном смислу „неизбежне, фер и корисне сарадње државе и верских заједница“. То се „посебно односи на оне са подручја Балкана“. Др Маноча истакао је да „људска права представљају органску претпоставку постојања мира“, при чему „верска права јесу ексклузивна људска универзална права“. У том контексту улога државе јесте да „гарнатује верска права и једнакост свих без дискриминације“, пружајући истовремену подршку успостављању „шире верске мреже у функцији развоја диверзитета и користи за све“. Оне субјекте који неће да учествују у међурелигијском дијалогу треба мотивисати  наступом који подразумева „афирмацију универзализма“. Државни секретар Опаски истакао је да се у Румунији од револуције 1989. године у континуитету промовише верска слобода и једнакост свих заједница и деноминација, којима се пружа и финансијска помоћ за њихов живот и рад (помоћ свештенству и верским службеницима у земљи и иностранству, изградња верских објеката, итд.) на основу принципа и критеријума пропорционалне заступљености и реалних потреба на терену. У Румунији 86,5% становника јесу православне вероисповести, за које РПЦ представља „духовни и интегрални стуб нације“, и „носилац социјалне, културне и образовне улоге у друштву“. По попису становништва из 2011. године у Румунији има и 5,5% римокатолика (са гркокатолицима), 3,2% протестаната (реформата, баптиста и др.), 0,34% муслимана, као и аутохтоних Јевреја и староседелаца, Јерменских монофизита и православаца. У земљи уз РПЦ постоји и делује још 17 верских заједница. Када је у питању поменути Закон о црквама и верским заједницама, он је „инклузиван а не екслузиван“, и за државу „не постоје привилеговане верске заједнице“ нарочито због тога што она „препознаје њихов друштвени допринос“, као „допринос стабилности“. У Румунији је 2013. године основан и Консултативни савет за међурелигијски дијалог који чине представници свих верских заједница.

Другог дана конференције у петак 7. јуна 2019. године одржано је Четири панела―„Држава, закони и религија у Европи“, „Верска слобода и дипломатија“, „Међуверски дијалог у Румунији“ и „Које су позитивне стране верске слободе?“. У оквиру Првог панела предавања су одржали директор Агенције за подршку верским заједницама из Шведске господин Аке Горансон (Ake Goransson), са насловом „Подршка верским заједницама: начин изградње стабилног друштва“; директор у Министарству културе Словеније задужен за верска питања господин Грегор Лесјак (Gregor Lesjak), са насловом „Кратак развој односа државе и цркве у Словенији од 1991‒2018. године“; помоћник директора Управе за вере из Србије др Марко Николић, са насловом „Сарадња државе и цркава и верских заједница у Европи у 21. веку―случај Републике Србије“; и саветник француског министра спољних послова амбасадор Жан Кристоф Посел (Jean Christophe Peaucelle), са насловом „О значењу секуларизма (laicité) у Француској“. Током свог излагања др Николић из Србије истакао је да „корени Европе несумњиво јесу хришћански и јелинско-римски, са историјским примесама ислама, јудаизма и просветитељских тековина“, при чему ЕУ данас „из религијског угла непоколебљиво прокламује своју „вредносну неутралност“ као оквир и одговор на кризу сопственог идентитета и потребу даљег развоја“, полазећи „од западно-хришћанског начела и приступа по коме се до ʼјединства различитостиʼ може временом доћи на основама економско-политичке интеграције“. Будући да „пројекат ЕУ почива на секуларизованим сурогатима хришћанских и других религијских вредности и начела“, по њему је „логично претпоставити да ʼгориво за развој ЕУʼ данас управо могу представљати ʼвредносно-критичкиʼ, миротворачки, социјално-безбедносни и интегративни потенцијали њених религијских заједница“, у оквирима „екуменског и хришћанско-исламског дијалога са циљем промоције универзалних етичких начела“. Нагласио је да сви верски поглавари на Балкану као „основну препреку његовом даљем развоју, као и читаве ЕУ, данас означавају тенденцију даље секуларизације“. Када су у питању данашње законодавство и верска политика Републике Србије, др Николић је истакао да они имају изразито лебералан карактер, чак и у односу на бројне чланице ЕУ, и да им се циљ своди на „потпуно отклањање историјске неправде нанете црквама и верским заједницама од стране комунистичког режима, путем афирмације њиховог положаја у друштву, реституције имовине, враћања верског образовања у државни систем“, итд. У том контексту Управа за вере је код Владе Србије недавно покренула и иницијативу за успостављање међурелигијског дијалога на „трофазном нивоу“ (унутрашњи, регионални и међународни), сматрајући да он „може дати органски допринос процесу помирења, сарадње и интеграције држава и народа у нашем региону“. Указао је и на сличну инцијативу везану за успостављање званичног међудржавног и међурелигијског дијалога Србије и Румуније. Представио је и најзначајније чињенице везане за финансијску помоћ коју Србија пружа својим црквама и верским заједницама кроз тематске Програмске активности своје Управе за вере, укључујући у континуитету и несмањеним интензитетом присутну помоћ Румунској православној цркви (РПЦ), са којом држава има добре и конструктивне односе. Након тога француски амбасадор Посел истакао је да и у Француској, „старој католичкој земљи са хришћанским краљевима и културним наслеђем“, и у читавом свету, данас постоји „трагично погрешно схваћен појам laicité“, чија се „суштина заправо своди на заштиту државе од Цркве“, за разлику од САД где је „модел направљен да заштити Цркву од државе“. У том смислу „принципи слободе, једнакости и братства“ јесу „суштински за разумевање система у Француској, који истовремено тежи и прагматизму“. Превасходни циљ Закона о црквама и верским заједницама из 2005. године јесте „постојање и очување слободе“. Посел је закључио да у Француској данас „ништа не спречава дијалог, поштовање и сарадњу државе и верских заједница“.

У оквиру Другог панела „Верске слободе и дипломатија“, излагања су одржали председник Федерације јеврејских заједница у Румунији др Аурел Вајнер (Aurel Vainer); амбасадор Министарства спољних послова Финске задужен за међукултурни и међурелигијски дијалог господин Пека Мецо (Pekka Metso), са насловом „Религија, спољна политика и њихов однос―од несветог савеза ка нормалном односу“; старији саветник Института за верске слободе (Religious freedom Institute) из САД задужен за Евроазију и Средњи Исток господин Кент Хил (Kent Hill), са насловом „Изванредни потенцијали верске слободе за унапређење стабилности и социјалне добробити“; и заменик директора Државне агенције Грузије за верска питања господин Ђорђи Уклеба (Giorgi Ukleba), са насловом „Међуверски дијалог у Грузији“. Посебно је било запажено Хилово излагање, који је истакао да су „верска права важна јер су људи религиозна бића и религиозне животиње“, која по Медисону, Максиму Исповеднику и Калисту Веру имају „обавезу према Богу“ јер их је „Бог створио по Наличју свом“.  Због тога је „негација религије погрешан пут“, при чему је од суштинске важности знати и нагласити да „верске слободе имају невероватно позитиван утицај на државу“, као „кључно средство за борбу против зла у друштву, уколико њега чине верујући људи“. Кључни „непријатељ религије“ данас јесте „агресивна идеологија секуларизма“.

У оквиру Трећег панела „Међурелигијски дијалог у Румунији“, обраћања су имали административни асистент Румунског патријарха отац Јонут Кордунеану (Ionut Corduneanu), Главни муфтија Румуније господин Јусуф Мурат (Iusuf Muurat), Рабин Румуније господин Рафаел Шафер (Rafael Shaffer), Епископ Јерменске цркве у Румунији господин Датев Агопиан (Datev Agopian), председник Пентакосталне уније Апостолске цркве Божје господин Моиз Арделеан (Moise Ardelean), председник Уније хришћанских баптистичких цркава Румуније господин Виорел Југа (Viorel Iuga), председник Хришћанске јеванђељске цркве господин Виргил Ахихаи (Virgil Achihai), представник Римокатоличке цркве (РКЦ) у Румунији, представник Адвентистичке цркве Седмог дана господин Драгош Мусат (Dragos Musat), и председник Бахаи вере у др Варга Енајати (Wargha Enayati). Отац РПЦ Кордунеану истакао је да у Румунији држава пружа црквама и верским заједницама помоћ јер јој је одузела имовину још 1863. године, и да се данашњи „хармонични односи“ заснивају на принципима слободе вероисповести, признавања друштвеног значаја и улоге верских заједница, једнакости свих верских заједница пред Законом, и поштовању права на повратак одузете имовине. Сви остали представници цркава и верских заједница веома похвално су се изразили о стању верских слобода у Румунији данас, сопственом статусу у држави и друштву, као и квалитету међусобних односа у оквирима постојећег међурелигијског дијалога у земљи. Представник Римокатоличке цркве (РКЦ) поновио је принципе које је током недавне посете Румунији прокламовао Папа Франциско―коегзистенција и заједничко ангажовање и сарадња свих друштвених субјеката, нарочито цркава и верских заједница, а у функцији „социјалне бриге и добробити за све“, и остварења заједничких циљева. У том процесу „сарадња са државом“ има важно место и улогу.

У оквиру Четвртог панела „Које су позитивне стране верских слобода“, излагања су имали професор Данијел Барбу (Daniel Barbu) из Букурешта, са насловом „Неки парадокси у односима цркве и државе“; старији саветник Стејт департмента САД господин Рајли Барнс (Riley Barnes), са насловом „Изградња партнерства за унапређење и заштиту верских слобода и стабилнијих друштава“; експерт за верска питања Министарства унутрашњих послова Естоније господин Ринго Рингве (Ringo Ringvee), са насловом „Ангажовање Владе у односима са верским заједницама у Естонији“; и професор Виктор Гика (Victor Ghica) из Норвешке, са насловом „Између вукова и једнорога: Тражење Европског Ислама“. Позивајући се на речи државног секретара САД Помпеа, а полазећи од става да су „верске слободе прве слободе из којих све остале проистичу“, Барнс је истакао да ова земља опредељена да у свету „као приоритете промовише и штити верске слободе“, због „глобалних користи“ и потребе за „изградњом партнерства“ са осталим државама, посебно у контексту „борбе против тероризма и потребе за економским растом и напретком“. Наведено се не може остварити без сагледавања тога „шта се дешава у душама људи“. Говорећи о ситуацији у Румунији, Барнс је истакао да у овој земљи „има доста верских слобода“.