Митрополит Руске православне цркве (РПЦ) др Иларион (Алфејев), почасни доктор Универзитета у Београду, одржао је предавање на тему „Православно богослужење као школа богословља и богомислија“, у Великом амфитеатру Православног богословског факултета (ПБФ) у Београду, у уторак 18. фебруара 2020. године.

Предавање Митрополита волоколамског др Илариона на ПБФ‒у

Митрополит Руске православне цркве (РПЦ) др Иларион (Алфејев), почасни доктор Универзитета у Београду, одржао је предавање на тему „Православно богослужење као школа богословља и богомислија“, у Великом амфитеатру Православног богословског факултета (ПБФ) у Београду, у уторак 18. фебруара 2020. године. Предавању су присусвовали господа Епископи Српске православне цркве (СПЦ), митрополит загребачко‒љубљански др Порфирије, епископи новосадски и бачки др Иринеј, шумадијски Јован, крушевачки Давид, и Јован (Пурић), представници Ректората Београдског универзитета, помоћник директора Управе за сарадњу за вере др Марко Николић, представници Амбасаде Руске Федерације, професори и студенти ПБФ‒а и многобројни верни народ. Уваженог госта поздравио је и најавио декан ПБФ‒а јереј проф. др Зоран Ранковић.

Митрополит Иларион истакао је да је када се говори о богослужењу најважније и увек прво „размишљати о његовом смислу“, и на тим основама онда говорити о богослужењу као извору и „правој ризници богословља“. У њему је „сва хришћанска наука и сво утешење“, јер је оно настало веома рано и као такво је представљало „једину могућност теолошког учења“. Чак и „Свето писмо су рани хришћани слушали у Цркви и чули његово тумачење у свештеничкој проповеди“. Такође, богослужење је било и „једина богословска школа које су похађали сви верници“, а оно је то остало и данас. Када је у питању коришћење црквенословенског језика у богослужењу, митрополит Иларион нагласио је да питање превођења подразумева не само „начин и технику превођења“, већ пре свега и „разумевање самог преведеног текста“, написаног „у древности за људе који су на сасвим другачији начин разумевали Свето писмо и читав живот“. У том смислу „чак и када би превели богослужење на савремени говорни језик, многи његови делови остали би неразумљиви“ за савременог човека. Због тога се у РПЦ богослужења и данас обављају на црквенословенском језику.