Povodom 20. godišnjice prisustva i održavanja verske nastave (veronauke) u osnovnim i srednjim školama u Republici Srbiji, na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu (PBF) u Beogradu održan je istoimeni Okrugli sto, u četvrtak 4. novembra 2021. godine.
Povodom 20. godišnjice prisustva i održavanja verske nastave (veronauke) u osnovnim i srednjim školama u Republici Srbiji, na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu (PBF) u Beogradu održan je istoimeni Okrugli sto, u četvrtak 4. novembra 2021. godine. Uz PBF, njegov organizator bio je Odbor za veronauku Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke Srpske pravoslavne crkve (SPC).
Uvodnim izlaganjima skup su otvorili NJegova Svetost Patrijarh srpski gospodin Porfirije, dekan PBF protojerej dr Zoran Ranković, predsednik Biskupske konferencije Rimokatoličke crkve (RKC) „Svetog Kirila i Metodija“ Biskup gospodin Ladislav Nemet, Reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije (IZS) Sead ef. Nasufović, potpredsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji (IZuS) prof. dr Rešad Plojović, Biskup Slovačke Evangeličke Crkve a.v. gospodin Jaroslav Javornik, Veliki rabin Srbije gospodin Isak Asiel, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije gospodin Branko Ružić, i direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama Ministarstva pravde dr Vladimir Roganović. U prvom panelu skupa, akademskoj i široj javnosti svojim izlaganjima obratili su se istaknuti eksperti za pitanja odnosa Crkve, države i društva iz Nemačke, Italije i Grčke, prof. dr Gerhard Robers, prof. dr Silvio Ferari i prof. dr Atanasios Stojanidis. U drugom panelu svoje bogato znanje i aktivno iskustvo rada u pomenutoj oblasti sa prisutnima su podelili dugogodišnji predsednik Komisije Vlade Republike Srbije za verounauku Episkop bački SPC prof. dr Irinej (Bulović), Ambasador Srbije pri Svetoj Stolici prof. dr Sima Avramović, i nekadašnji ministar vera prof. dr Vojislav Milovanović. Konferenciji su prisustvovali Preosvećena gospoda Episkopi SPC, vranjski Pahomije, šumadijski Jovan, timočki Ilarion, valjevski Isihije, remezijanski Stefan i toplički Jerotej, sadašnji predsednik Odbora za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke SPC; Ambasador Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) u Srbiji NJ. E. gospodin Mubarak Said Ahmed Buršid Al-Daheri, pomoćnik direktora Uprave za vere i član Komisije za verounauku dr Marko Nikolić, pomoćnik direktora Uprave za vere dr Ferid Bulić; mnogobrojno sveštenomonaštvo i službenici verskih subjekata u Srbiji, studenti PBF, i predstavnici akademske i šire javnosti.
Dekan PBF Ranković istakao je da neprolazne vrednosti treba da predstavljaju temelj postojanja i delovanja svih članova društva u Srbiji, koje baštine i promovišu upravo verska učenja njenih crkava i verskih zajednica. Iskazao je svima dobrodošlicu.
Patrijarh srpski Porfirije problematiku je sagledao iz istorijske i kritičke prespektive, deleći sa prisutnima viziju i stavove o mestu i ulozi verske nastave u Srbiji u budućem razdoblju. Iskazao je zahvalnost korifejima uvođenja verske nastave u Srbiji, Patrijarhu srpskom Pavlu, premijeru Đinđiću, ministru prosvete Kneževiću, Muftiji beogradskom Hamdiji Jusufspahiću, Nadbiskupu i svešteniku RKC Hočevaru i Kopiloviću, Muftiji Dudiću, i profesoru Milovanoviću. Istakao je da u Srbiji danas oko 450 hiljada učenika pohađaju versku nastavu, dok u njenom izvođenju učestvuju 1602 pravoslavna veroučitelja, 247 iz Islamskih zajednica, 131 iz RKC i 30 iz Crkava reformacije. Ukupno 2010 veroučitelja. Na temelju saglasnosti svih verskih subjekata u Srbiji istakao je da bi Verskoj nastavi trebalo vratiti status Predmeta (sada je Program), pre svega zbog činjenice da ona ima suštinski „formativan uticaj na učenike“. Ona ih uči „duhovnoj vertikali, ljudskim pravima i slobodama, poštovanju sebe i poštovanju drugog i drugačijeg“, pa i „građanskim vrednostima“. Posledica činjenice da danas nije ni izborni predmet, kao i toga da je cenzus za formiranje grupa podignut na 30 đaka, jeste značajnije smanjenje đaka koji pohađaju versku nastavu u Srbiji. Patrijarh se založio za ponovnu primenu principa iz Prve Uredbe o veronauci u Srbiji iz 2001. godine, koja nije poznavala nikakav cenzus. Zatražio je od nadležnih institucija da razmotre i iznađu rešenje za zapošljavanje veroučitelja na neodređeno vreme, uz striktno poštovanje prava svim verskim subjektima koji ih delegiraju da „neometano vrše brižan nadzor nad ličnim primerom koji veroučitelji daju đacima“, kao i „nad sadržinom nastave koju predaju“. Patrijarh Porfirije naglasio je da će od rešenja za pomenuta pitanja „zavisiti duhovni profil naroda koji živi i koji će ovde živeti u budućnosti“. Založio se za model koji je primenjen pre dvadeset godina, jer je obezbeđivao poštovanje pojedinačnih i kolektivnih verskih prava, a po uzoru na modele konfesionalne veronauke koji postoje u Evropskoj uniji (EU). S druge strane, on bi dodatno ojačao kvalitetne institucionalne odnose koje danas baštine verski subjekti i država u Republici Srbiji.
Po suštini istovetne stavove, promišljanja i predloge, u nekim segmentima još intenzivnije po pitanju značaja afirmacije statusa i uticaja verske nastave izneli su i drugi Poglavari verskih subjekata, Buskupi Nemet i Javornik, Reis Nasufović, profesor Plojović i Rabin Asiel.
Direktor Uprave za vere dr Roganović istakao je da uloga i uticaj tradiocionalnih crkava i verskih zajednica u Srbiji jesu mirotvorački i vrednosno-integrativni u društveno-političkom kontekstu. Uprava, kao suštinski posrednički organ u unapređenju odnosa države i verskih subjekata, zbog svega je dodatno redefenisao i profilisao ciljeve svojih aktivnosti u 2021. godini. Uz dalju afirmaciju principa slobode veroispovedanja i unapređenja odnosa države i verskih subjekata, oni se prevashodno odnose na dalju afirmaciju primene principa „pozitivne diskriminacije manjinskih verskih subjekata“ (RKC, IZ, Protestanstkih crkava i Jevrejske zajednice), kao „autentičnog bogatstva Republike Srbije“. Zaključio je da će organ nastaviti i intenzivirati svoju idejno-inicijatorsku, posredničku, administrativnu i svaku drugu podršku i aktivnost koji za cilj imaju dalje unapređenje odnosa države sa svojim verskim zajednicama, odnosno položaja i kvaliteta verske nastave.
Profesor Robers istakao je da se konfesionalna verska nastava predaje u javnim školama većine evropskih zemalja, poput Španije, Portugale, Nemačke, Italije, Austrije, Mađarske, Poljske, pa čak i delovima izrazito sekularne Francuske (u Alzasu i Loreni). U tom smislu njen obim i sadržaj garantuje država, pružajući mogućnost ddeci da odrastaju u skladu sa svojim veroispovedanjem. Okvir za to pruža konfesionalna verska nastava, u punom skladu sa „Istinom prema verovanju verske zajednice“, a u šta se sekularna država ni najmanje ne meša. Konfesionalno versko obrazovanje u državnim školama zemalja EU „ne predstavlja ustupanje nadležnosti države verskim zajednicama“, već oblast i platformu saradnje u kojoj svaki od partnera zadržava svoje specifične nadležnosti. Različite institucije staraju se o istim osobama, iz različitih uglova, sa različitim zadacima i interesima. Nastavnike konfesionalne veronauke u državnim školama obično zapošljava država, zahtevajući im missio canonica (sertifikat o podobnosti) izdatu od strane verske zajednice koja ih angažuje. Ovaj sertifikat svedoči da je nastavnik kompetentan da podučava o odnosnoj veri, kao i da je njegovo lično vladanje u skladu sa pravilima te verske zajednice. Sama zajednica ima ovlašćenje da nadzire nastavu koja se sprovodi, u oblasti verskog sadržaja nastave i ličnog vladanja nastavnika. U skladu sa tim, ona ima pravo i da ukine missio canonica. Prof. Robers istakao je i da su u većini slučajeva nastavnici veronauke u EU zaposleni na neodređeno vreme.
Prof. Ferari naglasio je da u velikoj većini zemalja EU država pruža finansijsku i organizacionu podršku za održavanje verske nastave, koju verski subjekti. Saradnja države i verskih zajednica odvija se u oblastima određivanja nastavnog plana i programa, usvajanja udžbenika, i izbora, imenovanja i razrešenja nastavnika. Promena religijske slike u EU uslovila je potrebu za afirmacijom položaja verskih manjina.
Prof. Stojanidis istakao je da vera i veronauka predstavljaju važan činilac dubljeg razumevanja fundamentalnih dimenzija društvenog života, kao i morlanog sistema vrednosti koji bi trebao da ima važan uticaj na formiranje mladih ljudi. Zbog toga verounauka i treba da predstavlja važan deo sistema obrazovanja svake države, posebno u demokratskom društvu.
Episkop prof. dr Irinej, kao dugogodišnji predsednik Vladine Komisije za veronauku, podelio je sa prisutnima svoje bogato stručno i radno iskustvo. U osnovnim crtama predstavljajući najvažnije faze i korake u procesu uvođenja veronauke u Srbiji, naglasio je da je verska nastava u svom sadržaju pre svega nastojala da se oslobodi elemenata marksističkog jednoumlja, a potom i žestokih otpora svom uvođenju, koji postoje i danas. Verska nastava je tako morala da bude branjena i odbranjena i na Ustavnom sudu Republike Srbije. Kada su u pitanju prisutni problemi, Vladika Irinej ponovio je stavove Patrijarha Porfirija i ostalih verskih Poglavara, posebno ukazujući na radno-pravni status veroučitelja, status predmeta i vršenje nadzora nad radom predavača. Veroučitelje kvalifikovane u potrebnoj meri treba zaposliti na neodređeno vreme, na osnovu odluke direktora škole i prethodne saglasnosti verskog subjekta. NJemu radni odnos može i treba da prestane ukoliko verski subjekat koji ga delegira povuče svoju saglasnost i preporuku. Ukoliko direktor škole tako odluči, takvog veroučitelja može po potrebi zaposliti na drugom radnom mestu. Takođe, verskoj nastavi treba vratiti status redovnog obaveznog školskog predmeta, a koji treba da ima i drugi alternativni predmet. Nadalje, versku nastavu treba organizovati na nivou Odeljenja, a ne Grupa, bez obzira na broj prijavljenih učenika. U tom slučaju, kako je i bilo ranije, časovi iz dva predmeta trebalo bi da se održavaju istovremeno. Po Vladiki Irineju, takva praksa bi otklonila „faktičku diskriminaciju“ nastavnika veronauke, po više osnova. Konačno, verskim subjektima u Srbiji država (direktori škola) mora da omogući da vrše nesmetani i samostalni nadzor nad ostvarivanjem verske nastave u duhu autentičnosti svojih učenja.
Prof. Avramović ukazao je prisutnima na jedinstvene osobine srpskog zakonodavstva koje se odnosi na status verske nastave—kontinuitet sa pravnim subjektivitetom verskih subjekata iz razdoblja Kraljevine Jugoslavije (vraćanje, „restitucija“, ne uvođenje veronauke), puni konsenzus svih verskih subjekata i države, postojanje tzv. „građanskog vaspitanja“ (u zemljama EU postoje uglavnom „Osnove morala i etike“), uvođenje ne-konfesionalnih sadržaja u srednjoj školi, i angažovanje veroučitelja na određeno vreme.
Konačno, prof. Milovanović istakao je da uvođenje veronauke u školski sistem Srbije nesumnjivo predstavlja njenu pozitivnu tekovinu, kojom su afirmisana sva građanska prava i slobode u demokratskom društvu. U tom smislu odnos religije i nauke, kao i položaj veronauke treba dalje unapređivati i u budućnosti.
Okrugli sto je završen potpisivanjem Zajedničke deklaracije predstavnika verskih subjekata i nadležnih državnih organa o značaju i mestu verske nastave u Republici Srbiji.
Foto: SPC
