Nakon 22 preporuke Komiteta UN za prava čoveka u vezi sa Drugim periodičnim izveštajem Republike Srbije o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima iz marta 2011. godine, a povodom razmatranja odgovora na dodatna pitanja istog u vezi sa Trećim periodičnim izveštajem koji mu je Kancelarija za ljudska i manjinska prava Srbije dostavila krajem novembra 2016. godine, državna delegacija Republike Srbije boravila je u Ženevi od 6-9. marta 2017. godine.

Nakon 22 preporuke Komiteta UN za prava čoveka u vezi sa Drugim periodičnim izveštajem Republike Srbije o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima iz marta 2011. godine, a povodom razmatranja odgovora na dodatna pitanja istog u vezi sa Trećim periodičnim izveštajem koji mu je Kancelarija za ljudska i manjinska prava Srbije dostavila krajem novembra 2016. godine, državna delegacija Republike Srbije boravila je u Ženevi od 6-9. marta 2017. godine. Šef delegacije bila je dr Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, a činili su je gospodin Čedomir Backović, pomoćnik ministra pravde za evropske integracije, gospodin Veljko Odalović, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova, gospodin dr Ferenc Vicko, državni sekretar Ministarstva zdravlja, gospodin Ivan Bošnjak, državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, gospodin Milan Andrić, koordinator za strateško planiranje Direkcije policije, gospoda Dragan Vulević i Stevan Popović iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, gospođa Snežana Vuković iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gospođa Snežana Pečeničić iz Ministarstva kulture i informisanja, gospođa Milica Todorović iz Ministarstva spoljnih poslova, gospodin Vladimir Vukićević iz Ministarstva pravde, gospođa Aleksandra Stepanović iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, gospođa Vanja Rodić iz Vrhovnog kasacionog suda, gospođa Tamara Mirović iz Republičkog javnog tužilaštva, gospodin Svetislav Rabrenović iz Tužilaštva za ratne zločine, gospođa Majda Kršikapa iz Visokog saveta sudstva, gospođa Tatjana Lagumdžija iz Državnog veća tužilaca, gospođa Marina Đakić iz Komesarijata za izbeglice i migracije, gospođa Maja Vasović iz Komisije za nestala lica, gospodin Igor Popović iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju, gospođica Gordana Gavrilović iz Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, kao i nekoliko saradnika iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava. Upravu za saradnju s crkvama i verskim zajednicama predstavljao je dr Marko Nikolić, v.d. pomoćnika direktora.

Tokom dvodnevnog višesatnog zasedanja članovi pomenutog Komiteta UN postavili su više desetina različtih tematskih pitanja, na koje su predstavnici državnih organa Srbije, svaki iz uzgla svojih nadležnosti i ovlašćenja, dali iscrpne, i po svedočenju domaćina u najvećoj meri zadovoljavajuće odgovore. Između ostalog, gospodin Jad Benašur (Yadh Ben Achour), ekspert UN iz Tunisa, razumevajući i u potpunosti prihvatajući ustavnost zakonskih odredbi o „tradiocionalnim“ i „netradicionalnim“ crkvama i verskim zajednicama u Srbiji, prevashodno se interesovao za praktične posledice pomenute distinkcije. U tom kontekstu naglasio je da „kombinacija poreskih olakšica tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama, uz podršku njihovoj verskoj nastavi“, tumačena iz ugla Pakta UN o građanskim i političkim pravima, za posledicu može imati „određenu neravnopravnost i diskriminaciju“ u odnosu države prema svojim verskim zajednicama. U odgovoru na tu konstataciju, predstavnik Uprave za odnose s crkvama i verskim zajednicama dr Marko Nikolić pojasnio je da će sve pomenute rizične pretpostavke u potpunosti biti otkolenjene okončanjem procesa crkvene restitucije krajem 2017. godine, kao i da država nema pravni osnov za pružanje pomoći neakreditovanim školskim ustanovama iz neregistrovanih crkava i verskih zajednica. U tom smislu je naglasio i da je posebno važno razumeti i da sam postupak registracije predstavlja samo mogućnost i okvir za sticanje pravnog subjektiviteta neregistrovanih verskih zajednica, koji niti uslovljava niti zabranjuje slobodno ispovedanje vere i delovanje svake od njih. Budući da one nemaju pravni subjektivitet, ne mogu uživati ni prava ni obaveze, odnosno primati finansijsku podršku države. Zbog toga eventualna registracija predstavlja prevashodno njihov interes.