Sa tugom i bolom smo primili vest o blaženom usnuću NJegove Svetosti Patrijarha srpskog Gospodina Irineja.

Sa tugom i bolom smo primili vest o blaženom usnuću NJegove Svetosti Patrijarha srpskog Gospodina Irineja.

Sledujući rečima Gospodnjim: „ne da tvorim volju svoju, nego volju Oca, koji me posla.“ (Jn 6, 38)  sećaćemo se NJegove Svetosti kao velikog Prvojerarha naše Svete Crkve, trudbenika obnove duhovnog i crkvenog života, u Otadžbini i rasejanju, koji je neumorno svedočio Istinu Jevanđelja. Mudro je kormilario brodom Srpske crkve u ovom izazovnom vremenu, držeći se reči Svetog Apostola Pavla: „Dobro da vam  se ne dosadi činiti“ (Gal. 6,9).

Posebno se sećamo njegovog odlučnog zauzimanja za nacionalne i državne interese u borbi za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše Otadžbine. Poput Svetoga Save podizao je i obnavljao naše hramove i manastire, kako one materijalne, tako i one žive rukopolažući nove sveštenoslužitelje na NJivi Gospodnjoj. NJegovim nastojanjem, Spomen hram Svetoga Save je stigao do svog završetka izgradnje i bogoslužbene upotrebe. Veliki blagoslov je doživeo kada mu je Gospod po promisli dopustio da sabere predstojatelje Pravoslavnih Crkava na obeležavanju jubileja Milanskog edikta, kao i obeležavanju jubileja osam vekova autokefalnosti Srpske Crkve.

Svoje služenje je upodobio rečima velikog Apostola: „Takav nam Arhijerej trebaše, svet, nezlobiv, čist.“ ( Jev. 7, 26)

Izjavljujući vam saučešće, želim da našu Crkvu, narod i Otadžbinu, dragi Gospod molitvama novopredstavljenog sluge Svoga Patrijarha Irineja blagoslovi obiljem Svoga blagoslova.

Vječnaja pamjat!

Hristos voskrese!